O veoma osetljivoj deci

Ko su zapravo visokosenzitivna deca?

Neku decu sredina opisuje kao stidljivu, čudnu, plačljivu, povučenu, zahtevnu, neobičnu, jako dobru, mudru, tihu. Iza ovih opisa, zapravo, neretko se kriju visokosenzitivna deca.

 Svako peto dete je visokosenzitivno. Rođeno je sa nervnim sistemom koji je veoma osetljiv i reaktivan. Ova biološka karakteristika najčešće se nasleđuje. Među visokosenzitivnom decom približno je podjednak broj dečaka i devojčica. Karakterišu ih (D.O.E.S.) osobine: dubina procesuiranja informacija, preterana stimulacija-preplavljivanje, emocionalna reaktivnost i empatija i svesnost finesa. To ih čini decom koja su veoma svesna promena u okruženju, pa čak i onih suptilnih. Visoko senzitivna deca veoma često prvo zastanu, pa tek onda odreaguju, ne srljaju. Generalno, ponašaju se veoma obazrivo i savesno. Veoma su podložna brzom i lakom uticaju spoljnjih stimulusa, naglih promena i emocionalnih nelagodnosti osoba u njihovom okruženju.

Pored D.O.E.S osobina koje su im zajedničke, visokosenzitivna deca među sobom veoma se razlikuju. Neka su veoma aktivna, reaguju emocionalno veoma intenzivno, zahtevna su i uporna. Druga su tiha, mirna, okrenuta ka sebi, opisuju ih kao decu “veoma laku“ za vaspitavanje, osim kada se od njih, recimo, očekuje da se pridruže grupi nepoznate dece. Bez obzira na ove razlike, sva su veoma osetljiva na svoje fizičko i socijalno okruženje.

Oko 70% veoma osetljive dece jeste introvertno, a oko 30% ekstrovertno.

Veoma osetljiva deca često nisu prepoznata, ni od strane roditelja, ni od strane profesionalaca koji sa njima dolaze u kontakt.

Nažalost, visoka senzitivnost kao odraz specifične kombinacije ispoljenosti određenih temperament osobina, često je pogrešno shvaćena, pa tako većina roditelja i stručnjaka u njoj vidi i prepoznaje samo jedan aspekt u ponašanju neke visokosenzitivne dece, a to su stidljivost, plašljivost, povučenost ili “preosetljivost“. Kada bismo mogli da proniknemo u um visokosenzitivnog deteta, imali bismo prilike da shvatimo svu kompleksnost njihovog temepramenta- njihovu kreativnost, empatičnost, intuiciju, iznenađujuću mudrost itd.

Upravo zbog neprepoznavanja visoke senzitivnosti neki maleni senzitivci imaju ‘’loše detinjstvo’’ i nemaju prilike da ispolje sve one divne karakteristike koje ih krase. Umesto toga mogu da imaju probleme u ponašanju, često izazivajući anksioznost svojih roditelja a u odraslom dobu mogli bi biti skloniji depresiji, anskizonosti, paničnim napadima, socijalnoj fobiji, različitim oblicima zavisnosti, stidljivosti.

Kako da (sa)znam da li je moje dete visokosenzitivno?

Jedan od načina da to saznate jeste da pročitate tvrdnje koje opisuju VSD (visokosenzitivno dete) date u vidu testa.

Test za visokosenzitivnu decu, koji je sastavila Elejn Aron, vodeći svetski stručnjak u oblasti visoke senzitivnosti, (vidi knjigu “The highly sensitive child“ ili prevod knjige na srpski ‘’Osetljivo dete’’). Test predstavlja, zapravo, statistički odabranu kombinaciju tvrdnji, sa ogromnog spiska koje je Elejn godinama sakupljala od roditelja visokosenzitivne dece. Ove tvrdnje na najbolji način identifikuju visokosenzitivnu decu.

Ukoliko na više od 13 tvrdnji odgovorite sa da ili uglavnom da, velika je verovatnoća da je Vaše dete visokosenzitivno. Elejn Aron kaže da je ponekad dovoljno da na samo dve tvrdnje odgovorite sa da, definitivno. Vaše dete bi i u tom slučaju moglo pripadati ovoj populaciji dece.

I, šta dalje?

Na samom početku, cenite ovu divnu karakteristiku!

Visoka senzitivnost ne zahteva medicinski tretman. Ona nije stanje, poremećaj ili dijagnoza. Prepoznati, razumeti, na pravilan način vaspitavati i podržati veoma osetljivo dete, predstavlja put do njegovog ‘’dobrog detinjstva’’ i šansu da se razvije u autentičnu, ispunjenu i zadovoljnu odraslu osobu.

Jer kao što autorka knjige “Osetljivo dete“, Elejn Aron kaže: “Da bismo imali drugačije dete, moramo biti spremni da VEĆ imamo drugačije dete“.

Želite da saznate još o malim senzitivcima? Zašto ih nazivamo ”orhidejama”? Zašto je priču o visokosenzitivnoj deci potrebno širiti među roditeljima, vaspitačima i učiteljima?

Ukoliko vas ova tema interesuje, predlažem vam da poslušajte  i sledeću emisiju – Radio Novi Sad RTV, voditeljka Biljana Kuriš:

X