Dobro došli na stranice posvećene visokoj senzitivnosti!

O veoma osetljivoj deci

Opisuju ih kao stidljivu, čudnu, plačljivu, povučenu, zahtevnu, neobičnu, jako dobru, mudru, tihu. Zapravo se  iza ovih opisa neretko kriju
visokosenzitivna deca.

O temperamentu

Prepoznavanje i razumevanje urođenih osobina Vašeg deteta, olakšava Vam postupanje u ulozi roditelja. Zamislite da je Vaša beba misteriozno ostrvo. Ono što Vam je potrebno da bi znali šta da očekujete, da biste putovali sigurno i sa više samopouzanja je mapa.

Posebno roditeljstvo

Ne propustite šansu da postanete bolji roditelj svom detetu. NAJLAKŠI NAČIN DA TO POSTIGNETE JE DA UPOZNATE NJEGOV TEMPERAMENT prethodno upoznajući svoj. Da li si i ti visoko senzitivna mama?

Blog

Budite u korak sa intrigantnim temama na polju visoke senzitivnosti, otkrite zašto je ona prednost koju je potrebno negovati nasuprot “čeličenja”…ovo je mesto podrške svima onima koji se pronalaze u opisu veoma osetljive osobe i ohrabrenje za roditelje te izuzetne dečice.

Negujte jedinstvenost Vašeg deteta. Potrebni ste mu na drugačiji način nego drugom detetu. I to je OK.

Iza sledećih opisa: “stidljivo“, “čudno“, “plačljivo“, “povučeno“, “zahtevno“, “neobično“, “jako dobro“, “mudro“, “tiho“ često se zapravo krije veoma osetljivo dete.
Svako peto dete rođeno je sa osetljivijim nervnim sistemom, zbog kog burnije reaguje na : stimuluse koje prima putem čula (zvuke, mirise, ukuse, dodir, svetlost), socijalne kontakte, nepredviđene okolnosti i promene.

Veoma osetljiva deca, inače veoma inteligentna, često imaju problema sa spavanjem, odvikavanjem od pelena, duže koriste dude i flašice, izbirljivija su kada je hrana u pitanju, često imaju problem sa privikavanjem na jaslice/vrtić, odlaskom na rođendane, često odbijaju sportske vannastavne aktivnosti itd. Mogu da pate od stomačnih tegoba, češće mucaju, imaju tikove, grickaju nokte itd.

I pored svega toga, “dobro detinjstvo“ stvara uslove da veoma oseljiva deca odrastu u empatične, kreativne, sposobne i autentične mlade ljude, zadovoljne svojim poslom, partnerom i svojim roditeljstvom.

Prirodna tendencija visokosenzitivne dece je da uče putem posmatranja. 
Ona zastanu, posmatraju pre nego što se pridruže nekoj igri ili aktivnosti, saslušaju sve strane u diskusiji pre nego što se priključe razgovoru. Tako uče. Za razliku od dece koja nisu visokosenzitivna čiji je dominanatan oblik učenja putem ”pokušaja i pogrešaka”.

Upravo zbog ove osobine, veoma osetljivoj deci nepravedno je nalepljena etiketa ”stidljive”, ”bojažljive”.

Ukoliko se prema njima tako odnosimo, koristimo ove reči da bismo ih opisali ili zauzimamo preterano zaštitinički stav, ona bi nakon izvesnog vremena počela zaista da veruju da su takva. ”Ispunjujuće proročanstvo”na delu.

Visokosenzitivna deca vole da čuju ”Ti si obazriva i to je ok. Voliš da učiš posmatranjem. Zastaneš pre nego što se priključiš ostatku grupe i to je u redu. Treba ti vremena pre nego što odlučiš šta ćeš da uradiš…”.

Ne požurujte ih. Ne ”bacajte u vatru”.

Pomozimo im da bolje razumeju sebe.

Odrasloj visokosenzitivnog osobi potrebno je, po rečima Elejn Aron, dva sata tokom dana nestruktuiranog vremena. Deci i više.
Jako je važno da razumemo čemu ovo vreme visokosenzitivnom detetu služi. Služi da se mozak ”resetuje”, da se smanji čulna stimulacija i tako prevenira odlazak u ”crveno”, da se vreme provede u maštanju, kao i u povezivanju informacija, kojih je tokom dana više, zbog dubine procesuiranja…senzitivno telo senzitivaca, takođe, želi predah tokom dana (obratite pažnju, predah-dremka se najčešće odbija ).

Senzitivci se brze umore. Poštujete ovu strategiju, do koje većina visokosenzitivne dece intuitivno dolazi. Obezbedite im to vreme za odmor od aktivnosti.
Drugi veoma važan razlog zašto je važno pridržavati se ove smernice jeste činjenica da senzitivci imaju ograničen kapacitet da se nose sa dnevnim trancizijama (prelazima iz aktivnosti u aktivnost tokom dana). Više aktivnosti, više tranzicija koje ih prate. Manje aktivnosti, manje šansi da se ne razumemo! 😉

Jer za senzitivce,i male i velike, ”manje je više”!

Iako kao dečji psiholog imam osamnaestogodišnje iskustvo u radu sa roditeljima dece ranog, predškolskog i školskog uzrasta, poslednjih šest godina najčešće radim sa roditeljima visokosenzitivne dece i dece izazovnog temperamenta.

Problemi zbog kojih mi se roditelji obraćaju, najčešće ne spadaju u tipične probleme dece ovog uzrasta. Mali senzitivci, recimo, nisu deca koja izazivaju disciplinske probleme u vrtiću, ne krše pravila, ne svađaju se, ne udaraju, guraju, ne otimaju...
Ali tu je drugačiji set problema, sa kojima roditelji pokušavaju da izađu na kraj, ponekad, i duže od godinu dana. 
Pored navedenih, spomenuću i: problem sa nošenjem sa promenama, bilo kog tipa (preseljenje, razvod, prihvatanje novog člana porodice…), probleme u odnosu sa vršnjacima (često ne umeju da se zauzmu za sebe, dopuštaju da druga deca ”komanduju” njima, ”povodljiva” su), izazovno ponašanje po povratku kući iz vrtića/škole, problem sa gubljenjem, veliki strah od grešaka, perfekcionizam, anksioznost, odbijanje vannastavnih aktivnosti itd.

Da li se susrećete sa ovim problemima u odrastanju vašeg senzitivca?

Čula visokosenzitivne dece su poput malih antena koje ”kupe” sve iz okruženja. Nakon što pokupe informacije, dublje ih smeštaju, bave se njima. U jednom trenutku bude im ”svega previše”, postaju preplavljena i počinju čudno da se ponašaju. Kada su bebe-plaču. Kako odrastaju tako je spektar ponašanja koje proističe iz čulne preplavljenosti brojniji: ljute se, povlače, prekrivaju uši da ne bi čuli, neprihvatljivo se ponašaju u odnosu na braću, sestre, roditelje, vršnjake…
Mogla bi da im smeta buka, gužva, pojedini materijali (poput vune), etikete, šavovi na čarapama, osetljivi su na toplo/hladno,itd.
Ovo je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg ne vole rođendane, bučna mesta, mesta na kojima je gužva. 
Voditi visokosenzitivno dete u tržni centar, pogotovo ukoliko je uz sve navedeno i umorno, ume često da dovede do temper-tantruma (napada besa).

Zato, mama i tata, molim vas da tada shvatite-nisam bezobrazan, ne radim to vama namerno-samo sam ”preplavljen”.
Kada mi je ”svega previše” potrudite se da što pre umirite moja čula.

Koji su najčešći ”okidači” koji vode u preplavljenost, kada je vaše dete u pitanju?

Polje samo-regulacije emocija kada su visokosenzitivna deca (i odrasli) u pitanju ume da bude veoma izazovno. Što zbog d.o.e.s. osobina (posebno preplavljenosti i emocionalne reaktivnosti),što zbog činjenice da pojedine temperament osobine kod neke dece umeju da budu veoma izražene, pogotovo intenzitet emocionalnog reagovanja i upornost.

Važno je da roditelji znaju da dete smo-regulaciji ne učimo pričajući mu kako bi trebalo da se ponaša u određenim situacijama i šta ne bi trebalo da radi, nego prvenstveno nudeći dobar model reagovanja. Dete se samo-regulaciji emocija prvenstveno uči u relaciji sam nama, njegovim roditeljima, a tek nakon toga sa vaspitačima, učiteljima, vršnjacima.
Jedna od najvažnijih stvari koje u tom smislu možemo da učinimo je da adekvatno odreagujemo u momentima kada je dete uznemireno. 
Naravno, nijedan roditelj, u svom ponašanju i reagovanju nije dobar model stalno. Ima dana kada nećemo dobro odgovoriti na dečije ponašanje. Tim pre ukoliko smo i sami visokosenzitivni ( većina nas ne može da se pohvali ”dugim fitiljem”).
Međutim, što više pažnje i energije ulazemo u trud sa odreagujemo adekvatno, to ćemo više koristi od smirene reakcije imati i mi i dete.

Povezanost i uteha, a ne kontrola i kritika!

Česte su predrasude kada su u pitanju visokosenzitivna deca. Jedna od najčešćih je ta da je visoka senzitivnost češće prisutna kod devojčica, kao i ta da su sva visokosnezitivna deca povučena, ne preterano zainteresovana za socijalne kontakte sa velikim brojem dece i odraslih, zatvorena, ”stidljiva”, nesigurna.

Oko 30% visokosenzitivne dece je ekstrovertno i moje iskustvo je takvo da upravo ona bivaju neprepoznata kao senzitivna. Česte su rečenice tipa ”On baš jako voli da se druži”, ”Voli rođendane, vannastavne aktivnost..”…Visokosenzitivna deca ekstroverti po pitanju nekih situacija nemaju možda toliko izazova kao introvertna deca, ali svakako zadržavaju 4 osobine (d.o.e.s.) koje ih čine izazovnijom od dece koja nisu visokosenzitivna. Npr. odlazak na rođendan ne mora za njih da bude težak, ne moraju da pružaju otpor prilikom pripreme za odlazak, ali bi tokom trajanja rođendana pre mogla postati prestimulisana zvukovima, doživljajima, naglom smenom aktivnosti,nekim nepredviđenim obrtima nego deca koja nisu visokosenzitivna…Upravo je ta njihova želja da se druže, da žele socijalne kontakte u većoj meri nego introvertna deca ujedno i prečica do prestimulisanosti i emocionalne reaktivnosti.

”Vaša devojčica je tako tiha i povučena. Da li ste razmišljali da je vodite kod psihologa?”

”On je tako mudar i mnogo je zreliji od dece njegovog uzrasta. Ali čini mi se da previše razmišlja. Zar te ne brine što nije malo veseliji i opušteniji?”

”Njena osećanja je tako lako povrediti. Ona plače zbog druge dece, kada im se neko ruga ili tuče. Njoj niko ne radi ništa.Tada stvarno ne znamo šta joj je?”

”U našoj grupi u vrtiću sva deca učestvuju u grupnim aktivnostima, osim vašeg deteta. Da li je tako uporan u odbijanju da nešto uradi i kod kuće?”

”Mama, morate naučiti svoje dete da kaže ”dobar dan”…”

Poznato?

Ponašanje malih senzitivaca neretko ume da zbunjuje ili da brine roditelje. Jedna od pojava koja se krije iza brojnih neobjašnjivih oblika ponašanja je i ”disbalans senzitivaca”. 
DISBALANS SENZITIVACA-odnosi se na visok nivo kognitivne razvijenosti i saznajnih kapaciteta a sa druge strane,na socio-emocionalnu nezrelost.

Pitanja koja će vas dočekati od strane visokosenzitivnog deteta, mogu vas iznenaditi , pa čak i na ranom uzrastu, svojom „težinom“ i ozbiljnošću. Ono na čemu treba sa njima raditi i gde je potrebna dodatna podrška, jeste socio-emocionalni razvoj u detinjstvu, pubertetu, pa i u odraslom dobu.

Kako se ”disbalans senzitivaca” ispoljava u ponašanju Vašeg deteta? 

Za visokosenzitivnu decu često se kaže da su san svakog učitelja.
Ali zapravo ona to nisu!
U sebi, svako senzitivno dete nosi dve usko povezane strane ličnosti-jednu koju učitelj vidi u učionici i drugu koju roditelji imaju priliku da vide kod kuće, u sigurnom okruženju doma. Visokosenzitivnu decu teško je dobro upoznati u učionici. Ona vam se najčešće neće obratiti ukoliko imaju problem. Moraju vam verovati u potpunosti da bi imala poverenja i slobodu da vam se obrate. Dovoljno je samo jednom da im se obratite povišenim tonom, u ljutnji, da njihovo poverenje poljuljate u korenu i da, nakon toga, odluče da više ne traže vašu pomoć , čak i kada im je najpotrebnija. 
Visokosenzitivna deca dane u školi doživljavaju kao duge i veoma često naporne. Ona se često dosađuju jer su vaše instrukcije razumela iz prve, a vi morate da ih ponovite još nekoliko puta njihovim vršnjacima. Veoma često njihovu pažnju privlače sva dešavanja u učionici, pa se neretko dešava da ne registruju vašu instrukciju . A zatim se uspaniče. Svoju ljutnju zadržaće duboko u sebi, kao i anksioznost, tugu, osećaj da nešto nije bilo pravdeno. I sve će to ‘’izliti’’ kod kuće, u prisustvu roditelja, u šta učitelj nema prilike da se uveri.

Veče i odlazak na spavanje, ume da bude posebno izazovno kada su veoma osetljiva deca u pitanju. Previše događaja tokom dana, kojima treba dati značenje, previše čulne stimulacije, ponekad ume da bude okidač za burno emocionalno reagovanje senzitivaca. 
Retko kada su senzitivci razmaženi, njima je samo ”svega previše”.

”Začarani krug”
U svojoj višegodišnjoj psihološkoj praksi, nisam upoznala roditelja visokosenzitivnog deteta koji se ne trudi.
Trudi se da shvati zašto njegovo dete nije veselo, zašto nije otvorenije u susretu sa drugima, zašto nije kao ”sva normalna” deca.
Često je prisutan ovaj ”začarani krug”:
1) brinete
2) trudite se i činite sve da bi dete počelo da ispunjava vaša očekivanja
3) dete se ne ponaša u skladu sa njima (jer ne može)
4) vi brinete još više, trudite se još više
5) i vi i vaše dete osećate se loše, neuspešno, kao da vam nešto nedostaje
Važno je da imate na umu sledeće: Dečije netipično/neobično ponašanje nije posledica vašeg pogrešnog činjenja. Ni vi, ni ono zbog toga nije krivo. Visokosenzitivna deca ne ponašaju se zahtevno i izazovno namerno. Ona ne rade to vama namerno!
Ovaj ”začarani krug” još se češće javlja ukoliko roditelj nije visokosenzitivan a dete jeste. Ipak, i visokosenzitivni roditelji mogli bi biti veoma nesigurni u nastojanju da se pravilno postave u određenim situacijama, očajnički želeći da je njihovo dete drugačije.
Visokosenzitivna deca ne nose se dobro sa iznenadnim promenama i iznenađenjima. ”Ne bacajte ih u vatru” i ne požurujte. Pripremajte ih na nadolazeće promene, najavljivanjem istih. Dajte im dovoljno vremena da ih ”svare”. 
Ne požurujte ih. Pustite ih da idu polako.

Polje emocija je ogromno polje kada su visokosenzitivna deca u pitanju.Podrška roditelja na putu učenja senzitivaca kako se nositi sa često veoma intenzivnim emocijama neobično je značajna.
Visokosenzitivnom detetu možete pomoći ukoliko:
1) prepoznate okidače burnih emocionalnih reakcija (neočekivana promena situacije, fizička nelagoda, susret sa nepoznatim osobama, pokušaj da se ovlada novom aktivnošću itd.)
2) ga zagrlite (najmoćniji način da detetu date do znanja da prepoznajete da su mu u tom trenutku potrebni uteha, smirivanje i osećaj da ga razumete)
3) prepoznate njegova osećanja i to mu saopštite, bez osude i prosuđivanja
4) mu pomognete da promeni svoje fizičko stanje, kojim brzo menja i svoje emocionalno stanje (pr. predložite mu da se istrči ili da snažno izudara jastuk). Pokret je aktivnost koja menja dečiji fokus momentalno.
5) ga naučite kako da se opusti
6) mu pomognete da razume zašto se određena emocija pojavila (tako dete ima priliku emociju da poveže sa uzrokom njenog javljanja, tj.emocionalno povezuje sa racionalnim)
7) mu pomognete da svoje emocije pretoči u reči

Visokosenzitivni otac veoma precizno objašnjava kako njegov sin Artur doživljava jedan odlazak u kafe, u poređenju sa njegovom sestrom, Ketrin, koja nije visokosenzitivna :
1.  Ketrin oseća miris kafe, primećuje postere u boji, oseća ukus čokolade u svom milkšejku i meke jastuke za sedenje.
Artur oseća miris sveže mlevene kafe, rolnica sa cimetom, cigareta, sredstva za čišćenje toaleta, znoja i parfema .On primećuje, plani, narandžasti i crveni poster sa slikama četiri različite vrste ptica, kao i informacije o kišnim šumama štampanim u dva različita formata na zidu. On oseća ukus čokolade i mleka, ali pomalo i ukus narandže u svom milkšejku. On je svestan materijala od kog su napravljeni jastučići za sedenje, njegove mekoće i blagih neravnina, topline i delova koji pomalo grebuckaju. On čuje mamin glas i još dvadesetak drugih glasova, bebicu koja negoduje, glasan smeh žene, zvuka koji ispušta aparat za pravljenje kafe, kao i zujanje mašine za pranje sudova, zveckanje porcelanskih šoljica, psa koji laje na ulici i automobila koji se parkira ispre kafea.
2.     Ketrin primećuje da mama izgleda srećno.
Artur, s druge strane, primećuje da je mamin osmeh blago usiljen, da joj je ton glasa zaravnjen a pogled luta i često je usmeren ka vratima. Na neki način ona deluje srećno, ali u isto vreme i zabrinuto. 
(Izvor: Jamie Williamson, Understanding the Highly Sensitive Child: Seeing an Overwhelming World through their eyes, 2014.)

Deca najčešće nasleđuju visoku senzitivnost. U velikom broju slučajeva deca sa kojom radim imaju bar jednog visokosenzitivnog roditelja. Međutim, neka deca rode se visokosenzitivna usled teškog porođaja, prevremenog rođenja ili bolesti koju je mama imala u trudnoći. Svakako, visoka senzitvnost kod sve dece prisutna je od rođenja i ni jedno dete odrastanjem ne može postati dete koje nije visokosenzitivno.

Cenimo njihovu specifičnost, jer svako visokosenzitivno dete želi da poruči roditelju ”Želim da ti se dopadnem onakav kakav sam”.

Visokosenzitiva deca češće čuju: ”Plačljivko”, ”stidljivice”, ”razmaženko”, ”prestani tako da se ponašaš, vidi kako druga deca…”…
Reči su moćne, pogotovo kada verujemo da nas opisujuju a dolaze od ljudi koje volimo najviše na svetu-naših roditelja.
Deca do nekih godina, najčešće 12, nisu sklona da preispituju tačnost tvrdnji svojih roditelja. Jednostavno-veruju im!
Zato reči birajmo pažljivo! Pogotovo kada su visokosenzitivna deca u pitanju.

Visokosenzitivna deca školskog uzrasta teško se nose sa greškama. I kritikom.
Treći veliki izazov je perfekcionizam!

Kako je na ovom uzrastu on često maskiran, jako je važno da ga roditelji senzitivaca postanu svesni. Perfekcionizam je ponekad osnovni krivac za dečje loše postignuće u školi, kao i za burno emocionalno reagovanje. 

Sledeći znaci mogli bi ukazivati na to da vaše dete ima izazova u ovom bolju:

1) Da li vaše dete ne želi da učestvuje u školskim diskusijama jer se boji pogrešnog odgovora?

2) Iako je sve ok, vaše dete konstantno brine da neće biti?

3) Veoma se uznemiri zbog loših ocena?

4) Brzo se uznemiri ukoliko za domaći dobije nešto što ne razume?

5) To koliko vredi kao osoba dovodi u vezu, prvenstveno, sa svojim postignućem?

w

Individualni razgovori i konsultacije

Ukoliko se ukaže potreba za dijalogom u vezi sa pitanjima i nedoumicama na polju visoke senzitivnosti vašeg deteta ili vas lično, uvek postoji mogućnost dogovora individualnog razgovora, koji se realizuje u formi psihološkog savetovanja. 

Radionice i iskustvene grupe

Za sve zainteresovane koji bi želeli da saznaju više o visokoj senzitivnosti redovno organizujem tematske susrete, radionice i iskustvene grupe. O temama/ datumima/ terminima možete se informisati putem stranice Kalendar dešavanja.

Online susreti

Kao zamena za susrete uživo, kada iste nije moguće realizovati, osmišljena su online viđenja i razgovori koji mogu biti organizovani u okviru grupe ili individualno.

X