Da li si i ti visokosenzitivna mama?

Nisam znala da sam visokosenzitivna osoba dok nisam postala mama. Oduvek sam uživala u tišini, izbegavala glasna mesta, gužve. Možda se i ti prepoznaš u opisu visokosenzitivne mame.

Prvi znak koji je jasno ukazivao na visoku senzitivnost bio je uticaj koji je na moj organizam imala deprivacija sna koju sam kao mlada mama iskusila. Toliko mi je teško pala da sam pomislila da nešto sa mnom nije u redu.
Dok je moja ćerka bila još sasvim mala beba ponekad bi činjenica da trpim glad duže od deset minuta bila razlog moje svađe sa suprugom. Previše stvari koje su se dešavale u isto vreme-takođe su me snažno pogađale. Isuviše niski ili visoki tonovi su mi smetali. Neke od mojih osetljivosti postajale su u sve većoj meri izražene, umesto da vremenom postaju nešto sa čim se lakše nosim. Zvuci ne prolaze, intenzivne emocije se ne rasprše u vazduhu…
Kako je moja ćerka rasla, primetila sam da je ona visoko senzitivno dete. Tada sam počela da čitam na tu temu. Sve češće sam savetodavno radila sa roditeljima visokosenzitivne dece, kao i sa visokosenzitivnim mamama. 

Ovo su neke od karakteristika visokosenzitivnih osoba:

  • Nervni sistem nam lako postaje preplavljen.
  • Čula su nam veoma osetljiva.
  • Osećanja drugih mogu da se preslikaju na nas.
  • Svesne smo suptilnih promena u svom okruženju.
  • Osetljive smo na bol, buku, mirise i dodire.
  • Imamo potrebu za čestim povlačenjem.
  • Kada smo u grupi ljudi to nam često oduzima puno energije.
  • Osetljive smo na jako svetlo.
  • Ekstemno smo svesne, ponekad u stanju koje se graniči sa osećajem nesigurnosti.
  • Lako se iznerviramo ili frustriramo.
  • Teško se nosimo sa promenama i prelazima iz jedne u drugu aktivnost tokom dana.
  • Teško se nosimo sa izborima i različitim opcijama.

Deca su puna energije, haotična, bučna i bez reda. Prepuna su zahteva, ideja i pitanja. Po svojoj prirodi stavljaju nas pred izazove, konstantne promene i konflikte. 

To bi samim tim, moglo da znači i da nam uloga mame teže pada, iako nam je, u isto vreme, to i najdraža uloga.

Večina mama na Mama klubu su visokosenzitivne. Znam to zbog načina na koji pričaju šta ih je dovelo nam Mama Klub. ”Često vičem”, ”Želim u većoj meri da budem povezana sa detetom…”, ”Želim da budem prisutna…”.
Preplavljenost čulnim senzacijama čini nas nefoukusiranima, nepovezanima u mama-ulozi,izgubljenima, često sa jednom jedinom, velikom željom-da se vratimo nazad u krevet, ukoliko u tom trenutku ne umemo da se pobrinemo za našu senzitivnu prirodu.

Visokosenzitivna mama brine-toliko da boli. Zbog toga što oseća toliko snažno-često ne može da donese odluku. U emocionalnom zastoju je. 
Ono što sada kao visokosenzitivna mama znam je da moram za sebe dobro da se pobrinem, da bih mogla se brinem za druge.
Ta briga počinje razumevanjem senzitivnosti. Razumevanjem načina na koji se ona manifestuje u osnosima sa drugima. Onog trenutka kada sam počela da doživljavam sebe onakvu kakva zaista i jesam-počele su da se dešavaju promene. Prihvatila sam svoja ograničenja. Počela sam da budem brižna prema sebi. Počela sam da cenim svoje limite. 
Pokušavam da vodim život koji je uskladu sa mojom prirodom. Prestala sam da guram sebe u životne izbore koji ne odgovaraju mojoj ličnosti. 

Divan paradoks predstavlja činjenica da onog trenutka kada prihvatimo da smo visokosenzitivne i da se lako postajemo preplavljene, momentalno postajemo otpornije i jače. 


Da li si ti visokosenzitivna mama? Kako to znaš?

X